Ni vatromet, ni count-down, ni stotine osmeha na trgovima ne mogu nadmašiti trenutak kada, posle slavlja, stajete sami na raskršću prošlosti i budućnosti. U toj

Kada posle ponoćne tišine odzvuče prvi akordi Sašinog klavira, publika zadrhti – ne samo zbog buke vatrometa što još odjekuje, već zato što taj ton

Dok se gradska čarolija topi u prvom sumraku januarske zore, mnogi od nas osećaju prazan trenutak između kulminacije slavlja i tihe svakodnevice. U tom prostoru

Kad se svetla trga ugase i poslednji tonovi molitvene balade izblede u noć, ostaje samo tišina – tišina koja šušti pod nogama prekrivenim konfeti, tišina

Počevši od prvih taktova count-down-a, dok hiljade grla šapuću „tri, dva, jedan…“, Saša Matić se pojavljuje na bini kao upozorenje da je nova godina više

Kad grad utihne pod tamnim plaštom noći, a poslednji sipahi vatrometa nas napuste, ostaje čarobna tišina pre svitanja. To je onaj trenutak kad ne čujemo

Kada zvona count-down-a utihnu, a svetla vatrometa obasjaju izmaglicu decembarske večeri, mnogi od nas izvuku spisak rezolucija—velike planove koje želimo ispuniti. Ali prava promena ne

U ponoćnom zboru zvona, kad poslednji count-down odjekne prazninom, svi se zatekosmo na raskršću između starog i novog. U toj kratkoj tišini, dok vatromet nije

Kad grad zadrhti pod poslednjim count-down-om, a nebo planu svakom bojom vatrometa, na binu izlazi on – Saša Matić. Njegov glas ne poseže za grandioznim